Nekoliko objekata u privatnom vlasništu na savskoj obali u naselju 29. novembar u Sremskoj Mitrovici dobilo je odobrenja od pokrajinskih i gradskih organa za postavljanje privremenih, manjih montažnih objekata, a u stvarnosti su nikle zidane kućice, to jest – stalni objekti), pokazuje istraživanje VOICE-a. To je nelegalno jer su zidani objekti na vodnom zemljištu dozvoljeni samo za obavljanje delatnosti u javnom interesu (pretežno vodoprivreda), a ne za odmor ili stanovanje privatnih lica, kao što je ovde slučaj.
Stručnjaci za VOICE kažu da ovi objekti i ne mogu da se legalizuju i da ih treba srušiti. Upozoravaju da upravo zato što su zidani smanjuju protočnu moć reke što može biti opasno pri većim vodostajima, a kažu da opasnost postoji i za urušavanje nasipa jer je probušen za priključenje objekata na vodovod.
Poznat je slučaj Savskog nasipa u Beogradu gde se nekoliko udruženja građana godinama bori protiv nelegalno izgrađenih vikendica, privatizacije javnog dobra i ugrožavanja nasipa, dok nadležni ne reaguju. Sudeći po dokumentaciji do koje je došao VOICE, slična situacija, samo u – još uvek – manjem obimu, dešava se i na Savi u Sremskoj Mitrovici.
Naime, na savskoj obali, između nasipa i reke, kod naselja 29. novembar i ulice Bosutski put, nalaze se četiri zidane kućice sojeničkog tipa, a četiri se trenutno grade po ugledu na postojeće – od čvrstog materijala. Ceo proces počeo je još 2012. godine kada su vlasnici otpočeli prikupljanje dokumentacije.
Iako aktuelno stanje, kao i fotografije iz perioda gradnje, pokazuju da su zidane od čvrstih materijala, u svim zahtevima vlasnika ka pokrajinskim i gradskim organima za izdavanje različitih odobrenja do kojih je došao VOICE, navodi se će objekti biti privremeni, manji i „montažnog tipa“.
Dokumentacija pokazuje i da su vlasnici fizička lica i da se objekti koriste u privatne svrhe. U rešenjima Gradske uprave za urbanizam navodi se da su namenjene za odmor, a u dokumentaciji za priključenje na vodovod koju je izdalo gradsko JKP Vodovod stoji da su objekti stambeni.
Idiličnu sliku gotovo identičnih kućica u nizu na obali reke remeti samo jedno – gradnja takvih objekata u te svrhe nije dozvoljena.
Profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu i član Akademije inženjerskih nauka koji je učestvovao u pisanju odredbi o vodnom zemljištu u Prostornom planu Srbije Branislav Đorđević kaže za VOICE da je prema tom propisu na vodnom zemljištu zabranjena gradnja bilo kakvih stalnih objekata, osim onih za obavljanje vodoprivredne delatnosti.
Zakon o vodama takođe propisuje za koje namene i koje objekte može da se koristi vodno zemljište, ali ne dopušta stalne objekte u privatne svrhe. Jedini dozvoljeni stalni objekti su oni za održavanje vodotoka i korita reke, za zaštitu od vode i zaštitu kvaliteta same vode; objekti namenjeni plovidbi, brodogradnji, lukama i pristaništima; objekti za proizvodnju struje; privezišta za čamce i plutajući objekti. Zemljište se može izdati i za sport, rekreaciju, turizam i poljoprivredne delatnosti.
Moguće je vodno zemljište koristiti i za obavljanje privredne delatnosti, ali u sledećim slučajevima: formiranje privremenih deponija šljunka ili peska, izgradnju objekata za koje se izdaje privremena građevinska dozvola, postavljanje manjih montažnih objekata za koje se ne izdaje građevinska dozvola.
Kućice na obali Save u Mitrovici nisu u skladu ni sa propisima koje je doneo Grad (Odluka o određivanju delova obale na kojima se mogu graditi hidrograđevinski objekti i postavljati plovila kao i programi koji prate tu odluku) u kojima je obala podeljena na zone, a osam spornih objekata su u „Zoni sojeničkog naselja Bosutski put“. Prema tim gradskim propisima dozvoljeni su „objekti sojeničkog tipa namenjeni za ugostiteljsku delatnost, sport, rekreaciju“, potom manji montažni objekti privremenog karaktera, specifični montažni objekti i montažni kamp.
I u lokalnim programima navedeno je da objekti ne mogu biti od čvrstih materijala (opeka, crep, klasična stolarija), ali je realnost sasvim drugačija.
Slavenka Mitrović Lazarević, arhitektkinja iz Sremske Mitrovice, upoznata sa lokalnim graditeljskim tokovima, kaže da su sporni objekti prema karti postojeće namene Generalnog urbanističkog plana obeleženi kao objekti za stanovanje.
„Sojenice naspram bosutskog puta su ozbiljne kuće kakve nisu propisane lokalnim programima i planovima. Prema karti postojeće namene površina u materijalu za rani javni uvid u Generalni urbanistički plan koji je u izradi, prostor sojenica kod Bosutskog puta je obojen kao površine za stanovanje. Takvo obeležavanje na karti postojeće namene znači da ih grad evidentira kao postojeću zonu stanovanja. Prema karti planirane namene površina, na tom mestu nije predviđeno stanovanje, nego rekreacija i zelenilo”, kaže arhitektkinja iz Sremske Mitrovice Slavenka Mitrović Lazarević.
Vode Vojvodine: Zemljište smo izdali za privreme objekte montažnog tipa
Ugovore o korišćenju vodnog zemljišta vlasnici spornih objekata zaključili su sa nadležnim JVP Vode Vojvodine 2012. godine. U njima se navodi da će se zemljište koristiti za „postavljanje montažne kućice sojeničkog tipa“.
Predviđena je i mogućnost raskidanja ugovora ukoliko se zemljište ne koristi u skladu sa odredbama o korišćenju. Na pitanje zašto objekti nisu uklonjeni s obzirom na to da se nisu montažne kućice, iz ovog preduzeća za VOICE odgovaraju da nisu nadležni za pitanja samih objekata i da je njihovo postavljanje u isključivoj nadležnosti lokalne samouprave.
S obzirom da je ugovor sklopljen za objekat montažnog tipa na period od pet godina, u njemu piše i da ga je nakon toga potrebno ukloniti. Ipak, zidane objekte nije moguće tako lako pomeriti.
Vode Vojvodine napominju i da ugovori nisu ni produženi jer je izmenama Zakona o vodama 2016. doneta odredba koja uvodi postupak zakupa zemljišta i samim tim zaključenje drugih vrsta ugovora – ugovora o zakupu. Međutim, ugovore o zakupu ne mogu da zaključuju jer ni jedna vojvođanska lokalna samouprava, pa ni Sremska Mitrovica, nije uskladila svoje lokalne propise sa tom odredbom o zakupu. Dok se to ne desi, kažu, sve korisnike zadužuju na godišnjem nivou po osnovu faktičkog stanja zaključivanjem posebnih ugovora – vansudskih poravnanja jer je to „jedini način naplate“ korišćenja vodnog zemljišta.
Građevinske dozvole nemaju jer se vode kao privremeni objekti, upotrebnu dozvolu niko nije ni tražio
Kako savsku obalu ne krase manji montažni objekti za šta je zemljište opredeljeno, od Gradske uprave za urbanizam zahtevali smo da nam dostave građevinske dozvole za kućice koje su nikle. Ali, i tu je ista priča. Dobili smo odgovor da su izdali rešenja za „postavljanje montažnog objekta privremenog karaktera – sojenice“ koji će se koristiti za odmor. Za te objekte, dodaju, ne izdaje se građevinska dozvola.
Iz ove gradske uprave objašnjavaju da su rešenja izdali na osnovu prethodno sklopljenih ugovora o zakupu vodnog zemljišta u kojima je naznačeno da će se graditi montažni objekti, kao i na osnovu lokalne odluke u kojoj su takvi objekti predviđeni.
U rešenjima se navodi i da su izdata na isti period na koji je dato zemljište i da se posle toga objekti moraju ukloniti. S obzirom da i dalje stoje i to zidani objekti, GU za urbanizam smo upitali da li to znači da je na savskoj obali u Sremskoj Mitrovici dozvoljena gradnja stalnih objekata u privatne svrhe, ali nam nisu odgovorili konkretno. Samo navode da je ta oblast uređena pomenutom Odlukom o određivanju delova obale na kojima se mogu graditi hidrograđevinski objekti i postavljati plovila.
Na pitanje da li objekti imaju upotrebne dozvole, odgovaraju da im niko nije ni podneo zahtev za njih.
„Ne mogu ih ni dobiti (upotrebne dozvole)“, kaže za VOICE arhitektkinja Sonja Pavlović koja se pretežno bavi projektovanjem u vodoprivredi, a poznata je i po aktivizmu u slučaju nelegalnih kuća na savskom nasipu u Beogradu.
„Ni jednu dozvolu ne mogu ni dobiti niti se ikako mogu legalizovati kad su u suprotnosti za Zakonom o vodama i Zakonom o planiranju i izgradnji. To su potpuno nelegalni objekti i trebalo bi ih srušiti. Ali nadležni žmure ili prebacuju odgovornost s jednih na druge. U takvoj situaciji, privilegovani mogu sve, a ostali moraju da poštuju propise i čekaju na dozvole“, kaže Pavlović.
Sem što žmure, nadležni i ćute. Za inspekcijski nadzor nad objektima na obali određena je komunalna inspekcija, ali se Gradska uprava za komunalne i inspekcijske poslove oglušila o naš zahtev za pristup infirmacijama i nije odgovorila da li su vršili redovne i vanredne inspekcijske kontrole objekata, šta je tom prilikom utvrđeno, i kako je moguće da se stalni objekti grade na obali u privatne svrhe.
Planiraju se nove sojenice duž obale?
Prema nezvaničnim informacijama, planira se gradnja i novih sojenica na više mesta na obali. GU za urbanizam smo pitali da li će biti postavljene na delu obale do gradske plaže (kod zgrade kajak kluba Val), na parcelama kod Ulice Stevana Sremca i na parcelama kod spomenika na Legetu. Ne odgovaraju konkretno, nego se opet pozivaju na gradsku Odluku odluku o postavljanju hidrograđevinskih objekata i plovila i kažu da u njoj nisu predviđene sojenice na tim lokacijama.
Možda na Legetu nisu predviđene u odluci, ali je u stvarnosti gradnja počela.
Za ostale slučajeve, arhitektkinja Slavenka Mitrović Lazarević kaže da u programima za sprovođenje odluke postoje grafički prikazi na kojimajesuucrtane sojenice na više lokacija, ali da postoji nesklad između teksta i crteža.
„Naspram ulice Stevana Sremca, na prostoru sadašnje šume u delu u blizini teretnog mosta, planirano je deset sojenica. U tekstu piše da se radi o ribarskom naselju sa splav kućicama za odmor, plovnim restoranima i klubovima, ali je na crtežima to obeleženo kao SOK, skraćenica od sojenica-kućica za odmor. Za 15 sojenica ucrtanih kod Varde takođe u tekstu piše da je reč o ribarskom naselju, ali je na crtežu i to obeleženo kao SOK. Sojenica ima ucrtanih i na obali u Laćarku i u Mačvanskoj Mitrovici”, kaže Mitrović Lazarević.
Nasip probušen zbog vodovodnih cevi, postoji opasnost od urušavanja
Sporni objekti nemaju upotrebnu dozvolu, ali dokumeta do kojih je došao VOICE pokazuju da imaju vodu sa gradskog vodovoda. Naime, gradsko JP Vodovod sklopilo je ugovore o priključku na vodovodnu mrežu sa dva korisnika, za tri je izvršeno razdvajanje instalacija i vodomera u već postojećem izvedenom šahtu, a preostala tri zahteva, kako navode, nisu aktivirana. U zahtevima vlasnika objekta upućenim vodovodu stoji da objekti nisu ni poslovni, ni industrijski, nego stambeni.
Rešenje kojim se odobrava izrada vodovodnog priključka za, kako se navodi, „potrebe objekata privremenog karaktera – sojenica“ izdala je GU za urbanizam, a u istom rešenju odobreno je raskopavanje javne površine. Uslove za raskopavanje javne površine izdala je, sada već ugašena, Direkcija za izgradnju. U tim uslovima se, između ostalog, navodi da investitor treba javnu površinu da vrati u prvobitno stanje, te da za oštećeno zelenilo plati novčanu naknadu.
Tehnički opis priključka na vodovodnu mrežu uradila je stručna služba JP Vodovod gde piše da je neophodno izvršiti „prekopavanje obalonasipa“ kako bi se u zemlju položila vodovodna cev.
Profesor Branislav Đorđević za VOICE objašnjava da je bušenje nasipa opasno jer se tako slabi njegova konstrukcija ipri dužem periodu „visokih voda“ može doći do urušavanja na mestu iskopa koje se dalje širi kao „lavina“.
„Najpre se kroz takvo oslabljeno mesto u nasipu procurivanjem vode ispiraju sitnije čestice zemlje, pa sve krupnije i krupnije, dok ne dođe do lavinskog procesa sloma konstrukcije nasipa na tom mestu. Konstrukcija prosto doživi imploziju, tj. uruši se u sebe samu. A taj je proces zatim lavinski odvija jako brzo: nasip se urušava na obe strane, pukotina se širi, i na branjenom području nastaje tzv. ’pozitivni čeoni talas’ koji se brzo kreće po branjenom području, vrlo nalik na cunami“, objašnjava Đorđević.
Da li je izvršen nadzor nad nasipom i da li ima opasnosti o kojima govori Đorđević, iz gradske komunalne inspekcije za VOICE nisu znali odgovor jer kažu da to nije u njihovoj nadležnosti.
Profesor Đorđević ističe da su i same kućice opasnost upravo jer su zidane to jest čvrste gradnje. Kaže da smanjuju proticajnu moć reke, doprinose suženju toka i stvaraju „opasne vrtloge“, što je sve opasno pri visokim vodostajima.
Da li su priključeni na gradsku kanalizaciju ili ne – zavisi koga pitate
Važno pitanje je i kako je rešeno odvođenje otpadnih voda iz kućica i da li postoji opasnost od izlivanja u reku. Iz JKP Vodovod kažu da objekti nisu priključeni na gradsku kanalizaciju, a Gradska uprava za komunalne i inspekcijske poslove kaže da je, po prijemu zahteva VOICE-a za pristup informaciji, komunalni inspektor izašao na teren i utvrdio da je deo priključen na kanalizaciju, a deo ima tank za odvođenje otpadnih voda. Inače, prema gradskoj Odluci o postavljanju hidrograđevinskih objekata i plovila, nije propisan priključak na kanalizaciju, nego tank.
Nisu odgovorili konkretno na pitanje da li postoji opasnost od izlivanja fekalija u reku. Kažu da prema lokalnim propisima tankove treba da prazni komunalno preduzeće sa kojim je vlasnik zaključio ugovor i da se to odnosi na mesto koje je odredio sanitarni organ.
Tekst i foto: Marija Grbić (VOICE)
Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!
